|  LAT   |  ENG

Бања Лука

Општи подаци

Универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни је центар Републике Српске са око 200.000 становника, други по величини град у БиХ.

Бања Лука је смјештена у котлини, на надморској висини од 164 метра и на прелазу између Динарских планина на југу и Панонског базена на сјеверу. Град припада средњоевропској временској зони (GMT+1) и има умјерено-континенталну климу, са преовладавајућим утицајима панонског простора. Средња годишња температура је 10,7 степени Целзијуса, средња јануарска 0,8,  док је средња јулска температура 21,3 степена Целзијуса.

Због великог броја зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука носи епитет „град зеленила“. Називају је и „градом младих, спорта и културе“. Бања Лука је некада била снажан привредни центар са развијеном индустријском структуром, а посебно машинском, електро, текстилном, прехрамбеном и целулозном. Протекла ратна збивања (1992.-1995. г.) и послијератна друштвена транзиција условили су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта.

У послијератном периоду Бања Лука се све више отвара према земљама тржишне економије, а своју шансу види у развоју трговине, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Дан града обиљежава се 22. априла, када је Бања Лука у Другом свјетском рату ослобођена од фашизма. Слава града је Спасовдан.

Историја

Под називом Бања Лука град се први пут спомиње у Повељи угарског краља Владислава II Јагеловића, 06. фебруара 1494. године.

Послије расправа које су водили филолози и историчари, утврђено је да име града потиче од старог придјева „бањ“ – банов, који је давно ишчезао из нашег језика, а задржао се само у називу града, па је том придјеву додата именица „лука“, што значи равница, односно цијели назив града потиче од сложенице „Банова равница“.

СТАРИ ВИЈЕК – Одувијек уз Врбас, на обје његове стране развијале су се још од палеолитског периода насеља различитих племена, која су се у овој благонаклоној долини задржавала, живјела и развијала. Поуздано се зна да је у предримском и римском периоду ово подручје насељавало илирско племе Мезеја, који су заједно са овим просторима укључени у римску покрајину Илирик.

О боравку Римљана на овом простору свједоче бројни артифакти, пронађени на разним локалитетима у близини данашњег града Бање Луке. Римљани су први открили љековито дејство минералних вода на извориштима у околини Бање Луке: Горњем Шехеру (данашњим Српским Топлицама), Слатини и Лакташима.

Бања Лука се у то вријеме налазила на значајном путу, који су изградили Римљани, и који је водио од Сплита (Salone) до Градишке (Servitium). У данашњем срцу града, којег краси културно–историјски споменик – тврђава Кастел – подигнуто је римско војно утврђење Castra, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља.

Послије пропасти Римског царства словенска племена насељавају ово подручје током VI и VII вијека нове ере. У средњовјековном периоду дуж обале Врбаса ниче већи број утврђења. Поуздани подаци о тадашњој насеобини и животу становника унутар и изван зидина су, нажалост, још увијек сакривени по ходницима историје, позивајући етнографе и историчаре да их открију.

СРЕДЊИ ВИЈЕК – Прво насеље оријенталног типа, послије доласка Османлија 1582. године, развија се око Цареве махале у Горњем Шехеру. Бања Лука постаје сједиште пространог Босанског пашалука, што доводи до убрзаног развоја града. Ферхад-паша гради млинове и мостове преко Врбаса.

У том периоду изграђени су и сакрални исламски објекти, од културног и историјског значаја: џамије Ферхадија (као задужбина Ферхад-паше Соколовића) и Арнаудија (чији је ктитор био босански дефтердар (благајник) Хусан-ефендија), те значајан елемент урбане османлијске архитектуре – Сахат кула, која је била смјештена у близини Ферхадије.

У широј бањолучкој регији током XVI и XVII вијека подижу се православни манастири, као свједоци српског средњовјековног неимарства. Ове грађевине су изузетне љепоте и вриједности.

Манастир Гомионица, изграђен у стилу Рашке школе, налази се на Змијању. Предање каже да му је ктитор био Змијањски кнез Обрад. Моштаница, основана 1562. године, смјештена је на тромеђи Бање Луке, Приједора и Козара, а изграђена је у стилу Моравске школе. Манастир Липље налази се на обронцима Борја планине, у близини Масловара. Изграђен је крајем XV и почетком XVI вијека, са израженим елементима Рашке школе.

Бању Луку ни у једном периоду развоја нису поштедила разарања. Послије краткотрајног упада аустријских трупа 1688. године градско језгро Шехера је потпуно спаљено. Пустошења су настављена многобројним војним окршајима, пожарима и кугом, која је харала градом крајем XVIII вијека.

Период од 350 година османлијске владавине, у којем је Бања Лука била административна јединица различите важности, није много допринио урбанизацији и модернизацији самог насеља.

У Бањој Луци су крајем XIX вијека основане прве српске школе, први телеграф је добила 1866. године, а пруга Бања Лука–Добрљин је свечано пуштена у саобраћај 1873, двије године пред босанскохерцеговачки устанак, због којег је морала да буде затворена.

МОДЕРНО ДОБА – Одлуком Берлинског конгреса, у Бању Луку 1878. године улазе аустроугарске трупе, које је локално становништво дочекало мирно и без отпора. Под протекторатом Аустроугарске, Бања Лука постаје занатски и индустријски центар.

Темеље за такав прогрес ударили су калуђери фрањевачког самостана Траписти, који је изграђен седамдестих година XIX вијека. Они су, у оквиру свог самостана, изградили млин, пивару, циглану, фабрику текстила и хидроцентралу у Делибашином селу, а били су неимари индустријских погона за израду тјестенине и чувеног сира „траписта“.

Аустријанци убрзано раде на изградњи путева и мостова, тако да 1891. године жељезницом спајају Бању Луку са Бечом и Будимпештом. Почиње експлоатација руда из налазишта на Лаушу и у близини Котор Вароши, отварају се индустријски погони, образовне и здравствене установе…

Прва болница изграђена је 1879. године, Фабрика дувана почела је са радом 1888, а седам година касније први ученици су сјели у клупе Реалне гимназије.

У Бању Луку се досељава све већи број странаца. Систематична аустроугарска власт прави и први званични попис становништва 22. априла 1895. године, према којем је у Бањој Луци живјело 13.566 становника.

Иако је аустроугарска власт била мање деспотска од османлијске и „прокламовала“ начела слободе и једнакости, у народу су се током година развијали отпор према туђину и радничка свијест. Почели су штрајкови, све гласније побуне и позиви на ослобођење од окупатора.

XX ВИЈЕК – Први свјетски рат доноси овим крајевима дах слободе, након неколико вијекова туђинске тираније. Просвјетитељске идеје, сличног карактера, под османлијском окупацијом шириле су у различитим друштвеним миљеима двије истакнуте личности, сличних судбина: Васо Пелагић и Иван Фрањо Јукић.

Обојица су се бавила свештеничким, политичким и културним радом, због којих су били затварани, прогањани и протјеривани. Своје животе су завршили у туђини, не доживјевши ослобођење завичаја, којем су до посљедњег даха били вјерни и одани.

Истакнути борац за слободу и глас истине против аустроугарске власти био је књижевник Петар Кочић. Свој отпор према тиранској власти почиње јавно да исказује покретањем часописа „Отаџбина“ 1907. године. Због свог стваралаштва, прожетог патриотским духом, и јавног устајања против режима био прогањан и затваран. Не дочекавши ослобођење завичаја, умро је – духовно и физички потпуно исцрпљен – у Србији 1916.године.

Бања Лука у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца доживљава свој прави процват. Постаје сједиште Врбаског округа (Врбаске бановине), а у новоформираној држави припада јој значајан геостратешки положај.

Нагли напредак дугује свом првом бану, енергичном визионару Светиславу Милосављевићу

Најтежи ударац у послијератном периоду Бањој Луци задаје катастрофалан земљoтрес у октобру 1969. године, након којег град добија данашњи изглед.

Пред распад бивше Југославије, Бања Лука је била други по величини град у СР Босни и Херцеговини, а десети у Југославији. Према попису из 2013. године, има 199 191 становника.

Град Бањалука

Прати ФК Борац

Претрага

FK Borac

ФК Борац Бања Лука

Владике Платона 6

78000 Бања Лука

+387 51 926 245

sekretarica@fkborac.net

boracbanjaluka1926@gmail.com

fkborac@teol.net