|  LAT   |  ENG

ЕВРОПСКИ ТРОФЕЈ

Послије успјеха у Купу, Борац се вратио у Прву савезну лигу, чији је био члан све до распада СФРЈ. У сезони 1990/91. Борац је освојио четврту позицију у првенству, иза Црвене звезде, Динама и Партизана и на основу тог пласмана „црвено-плави“ су стекли право наступа на Митропа купу у Фођи 1992. године.

Те 1992. године рат је полако почео улазити у све поре живота и само се спорт још увијек опирао мирису рата који се могао осјетити на сваком кораку. У Бањалуци фудбалери Борца су се припремали за одлазак у Италију, гдје се одржавао Митропа Куп, на којем су осим Борца, још учествовали играли мађарски Вашуташ, аустријска Адмира и домаћин Фођа.

У првом полуфиналном мечу Бањалучани су одмјерили снагу садомаћином Фођом. Више од 15 000 навијача бодрило је Италијане и ношени њиховом подршком фудбалери Фође већ у 16. минуту голом Бајана долазе до вођства од 1:0. И послије постигнутог поготка Италијани настављају са добром игром јер су се трудили да поправе изузетно лош утисак из посљедње првенствене утакмице када су као домаћини изгубили од Милана са чак 2:8. Међутим, само 5 минута касније на стадиону прави шок за домаће навијаче, па потом аплауз за Борчеве играче: везиста Бањалучана Шашиваревић је топовским ударцем послао лопту у саме рашље противничког гола и довео Борац до изједначења.

Друго полувријеме донијело је доминацију Борца. Два пута је одличне прилике промашио Филиповић, да би у 66. минуту Бањалучани поготком крунисали одличну игру. Послије корнера највише је скочио Зовнко Липовац и тачним ударцем главом послао лопту иза леђа иза Росинијевих леђа. У 75. минуту судије су обилато помогле домаћину: Бајано је био у офсајду, али су му судије то толерисале, тако да му није било тешко да савлада Симеуновића и изједначи резултат на 2:2. До краја утакмице мреже су мировале, па се први финалиста морао одлучити ударцима са бијеле тачке.

У извођењу пенала, Борац је био концентрисанији и стигли су до побједе и до финала. Голове за Борац са бијеле тачке су постигли Шашиваревић, Штављанин, Филиповић и Билбија. Код домаћина прецизни су били Бајано и Барони, док је јунак сусрета Симеуновић одбранио ударце Рамбандија и Петрескуа. Није било потребе да Борац изводи задњи једанаестерац, на семафору је стајало 2:4! Било је то изненађење за многе, осим за оне присутне на стадиону који су тај дан видјели одличну Борчеву игру без имало респекта према фаворизованим Италијанима.

Са посљедњим звиждуком на терену је настало неописиво славље Борчевих играча. На терен су дотрчали и домаћи навијачи који су, у жељи да се домогну дресова, направили велику гужву, па су се Бањалучани једва докопали свлачионица.

Увече, кад су фудбалери Борца били у хотелу и скормно славили, национални канал италијанске телевизије у разним спортским емисијама је понављала голове са утакмице, нарочито онај гол Шашиваревића.

У финалу противник Борцу је био мађарски Вашуташ. На стадиону нигдје живе душе, домаћини нису могли да прежале пораз, права позоришна атмосфера! Од самог почетка утакмице Бањалучани су имали теренску надмоћ, тако да су већ у седмом минуту дошли у вођство. Послије одличног центаршута Матаје, у шеснаестерцу Мађара се нашао Филиповић, који је сјајно реаговао и главом послао лопту у мрежу немоћног Ерделија.

Колосалну прилику пропустио је Штављанин и тако прокоцкао шансу да можда већ тада Борац доведе до трофеја. И казна је стигла у 63. минуту када је Ничифоров успио да се ослободи Билбије и несметано лопту пошаље иза Симеуновићевих леђа. Мађари су имали још једну стопостотну шансу да преко Ничифорова дођу до вођства, али Симеуновић је успио да закачи лопту, она је погодила пречку, одбила се до Кронера који из одличне позиције шутира преко гола.

У продужецима се није десило ништа значајно, резултат је и даље био неријешен, па се приступило извођењу пенала. Шашиваревић, Штављанин, Филиповић, Билбија и Симеуновић били су прецизни, док су код Мађара стријелци били Ничифоров, Ишчак и Нахочки. У листу стријелаца није се уписао Гарас чији је ударац са бијеле тачке Симеуновић одбранио. Коначан резултат на семафору: 3:5 за Борац!

Борац је освојио Митропа Куп, трофеј који су освајала велика европска имена попут Милана, Интера, Болоње, Ференцвароша, Војводине, Фиорентине… том списку додато је име БОРАЦ БАЊА ЛУКА! Предсједник Граховац је примио златну плакету UEFA, а голман Симеуновић је проглашен за најбољег играча турнира.

Борац је наредне године, као побједник, требало да буде домаћин Митропа Купа и да брани најстарији трофеј европског фудбала. Међутим због ратних дешавања то се није догодило, а велики сребрни пехар је остао у Трофејној сали на Градском стадиону. 1992. године Борац је уврштен међу стотину најуспјешнијих европских клубова.

Фођа, 27. мај 1992.

ФОЂА – БОРАЦ 2:2 (1:1), пенали 2:4

Стријелци: 1:0 Бајано (16.), 1:1 Шашиваревић (21.), 1:2 Липовац (66.), 2:2 Бајано (75.).

Стадион: Градски у Фођи, гледалаца: 15 000, судија: Шел (Чехословачка), жути картони: Симеуновић, Калтак и Матаја (Борац).

ФОЂА: Росини, Петреску, Кодиспот, Пикасо, Фрес, Паделино (Троколи), Рамбанди, Поро, Бајано, Бароне, Мушумети.

БОРАЦ: Симеуновић, Малбашић, Матаја (Сушић), Билбија, Липовац, Ђукић, Калтак, Шашиваревић, Штављанин, Шушић (Б. Ковачевић), Филиповић.

Фођа, 29. мај 1992.

ВАШУТАШ – БОРАЦ 1:1 (0:1), пенали 3:5

Стријелци: 0:1 Филиповић (7.), 1:1 Ничифоров (63.).

Стадион: Градски у Фођи, гледалаца: 2 000, судија: Штендл (Аустрија), жути картони: Симеуновић, Калтак, Ђукић, Шашиваревић, Билбија (Борац), Гарас, Конер (Вашуташ).

ВАШУТАШ: Ердели, Гарас, Ишчак, Ничифоров, Кронер, Хусак, Молнар, Нахочки, Савељев, Туболи (Боргуља), Грашов.

БОРАЦ: Симеуновић, Малбашић (Ковачевић), Матаја (Хабибовић), Билбија, Липовац, Ђукић, Калтак, Шашиваревић, Сушић (Шушић), Штављанин, Филиповић.

Прати ФК Борац

Претрага

FK Borac

ФК Борац Бања Лука

Владике Платона 6

78000 Бања Лука

+387 51 926 245

sekretarica@fkborac.net

boracbanjaluka1926@gmail.com

fkborac@teol.net