ОСНИВАЊЕ РАДНИЧКОГ СПОРТСКОГ КЛУБА БОРАЦ И ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА

Према сјећању Милана и Љубомира Јанковића, прва фудбалска лопта у Бањалуку стигла је 1904. године. Донио ју је професор бањaлучке Реалне гимназије Душан Моцнај и поклонио ђацима, међу којима је ова игра била веома брзо прихваћена. Фудбал се прво играо на школском игралишту, а послије и на Бањалучком пољу.

У Бањалуци тешко да се могло говорити о организованом фудбалу, а играло се најчешће током љетног ђачког и студентског одмора. Ученици Универзитетске припремне школе у Бањалуци су 1915. године основали први фудбалски клуб под именом Викторија.

Овај тим настао је као студентски клуб по угледу на љубљански Хермес, загребачку Конкордију или сарајевски Осман. Први званични сениорски фудбалски клуб у Бањалуци био је Грађански спортски клуб Крајишник, настао реорганизацијом Викторије. Клуб је основан у првој половини 1919. године, а прву утакмицу је одиграо исте године када су двије екипе састављене од играча Крајишника одиграле пријатељски меч на Бањалучком пољу.

Оснивање бањалучког Борца има своје коријене у развијању социјалистичке идеје и социјалистичког покрета у Босни и Херцеговини.Социјалистичке идеје у Босни и Херцеговини појавиле су се у специфичној форми седамдесетих година 19. вијека. Ове идеје су пропагирали Васо Пелагић (1833–1899) и људи око њега, првенствено српски учитељи.

Социјалистичке идеје у Босни и Херцеговини појавиле су се у специфичној форми седамдесетих година 19. вијека. Ове идеје су пропагирали Васо Пелагић (1833–1899) и људи око њега, првенствено српски учитељи.Након доласка аустроугарске окупације, социјалистичке идеје наставили су да шире радници.

Као радничком клубу, Борцу је претходио раднички клуб Врбас, који је наводно изгубио своје „класно обиљежје“, те се оснивање Борца може повезати и са овим догађајем.Томе у прилог говоре и сјећања Жарка Ластрића и Бранка Пајића који наводе да су многи играчи из Врбаса прешли у новоосновани РСК Борац.

Прва страница наше златне приче написана је 4. јула 1926. године. Те недјеље, у кафану „Путник“, на адреси Фра Грге Мартића 1, пристигло је педесетак заљубљеника у фудбалску игру који су одржали оснивачку скупштину Радникчког спортског клуба „Борац“. Према бањалучкој легенди, која се преноси с кољена на кољена, имену нашег клуба кумовао је Веселин Маслеша који је током једне расправе око имена које би се требало наденути клубу који је био у настајању изрекао сада већ чувену: „Ако се борите, уколико ћете се борити, за своја радничка права, зашто вам се клуб не би звао-Борац!“ рекао је Маслеша окупљенима у кафани „Путник“ и прије него што је одржана оснивачка скупштина, а његов приједлог прихваћен је са одушевљењем.

Ове ријечи субјављене у Свијету спорта 1997. године, а непуних тридесет година касније постале су аксиом. Истинитост ове реченице се подразумијева и постаје полазна тачка за било какву причу о првим данима РСК Борац. Но, да ли је то тако било?

4.јула 1926. године за првог предсједника изабран је Рудолф Хитер, а Саву Новаковића допала је дужност потпредсједника. Црвена је изабрана за клупску боју, а прве дресове, Мустафа Софтић, секретар, купиће у Загребу.

РСК БОРАЦ – ПУНОПРАВНО ЧЛАНСТВО И ПОЧЕЦИ ДЈЕЛОВАЊА

Након прихватања правила од стране Великог жупана Врбаске области, РСК Борац одиграо је, ако не прву,онда једну од својих првих утакмица средином септембра 1926. године против приједорске Славије у Приједору.

Да би постао савезни члан, према правилима ЈНС-а, Борац је морао да одигра двије утакмице управо са савезним клубовима, као и да игра најмање два мјесеца као аматерски клуб. Једна од тих утакмица била је против приједорске Славије, док је друга била против бањалучког Жељезничара која је завршена побједом Борца резултатом 4:3.

Први регистровани фудбалери новооснованог клуба били су: Владо Зељковић, Жарко Врањешевић,Јаков Барух, Велимир Амиџић, Јосип Земан, Лудвиг Кирбаумер, Никола Пуцар, Миле Прица, Миле Пуцар, Руди Томан, Иван Сиглер, Фрањо Лемајић, Вјекослав Ротквић, Лудвиг Навркаљ, Бранко Илић, Младен Стефановић, Миле Стефановић, Божидар Илић, Карло Попић, Никола Бандић (са правом наступа од 26.фебруара), те Андрија Штефанац, Рајко Душанић,Ј Јаков Еберхард, Ивица Бетунац, Душан Пердув,Владимир Трдак, Мишо Чавраг, Миладин Петровић,Карло Вуковић, Данило Амиџић, Миле Билбија и Здравко Јовић (са правом наступа од 25. новембра 1927. године

РАДНИЧКИ СЛЕТ У САРАЈЕВУ, ПРВИ ТРОФЕЈ И РАДНИЧКА КОМОРА

Борац је након свега годину и по дана од оснивања освојио први клупски трофеј. У Сарајево су отпутовали РСК Борац и Радничко културно-спортско друштво (РКСД) Пелагић како би учествовали у Радничком слету и отварању новог стадиона РСК Хајдук из Сарајева.

Ова два друштва су до Сарајева добрим дијелом путовала запрежним колима. Тако је на путу према Сарајеву, у Турбету код Травника, РКСД Пелагић одржао приредбу, а играчи Борца одиграли утакмицу.Гости су стигли у Сарајево из свих крајева Босне и Херцеговине: Бањалуке, Вишеграда, Јајца, Зенице, Теслића, Какња, Вареша, Дрвара, као и многих других градова и мјеста.

У финалу, Борац се састао са Пролетером из Теслића који је улазак у финале обезбиједио побједом над вишеградским Борцем резултатом 2:1. Бањалучани су дошли до тријумфа резултатом 4:1.Борчев први трофеј прослављен је у препуним просторијама Радничког дома у Сарајеву.

ТАКМИЧЕЊА У СКЛОПУ ЗАГРЕБАЧКОГ НОГОМЕТНОГ ПОДСАВЕЗА

Борац је прву лигашку утакмицу у оквиру ЗНП-а одиграо у сезони 1927/1928. Прва таква утак-мица била је против МШК Змај 1. априла 1928. године. Иако је борба у овом мечу била „жилава“ како је то пренио Глас слободе, завршен је резултатом 4:0 у корист Борца. Наредне сезоне 1928/1929 у склопу ЗНП-а, Борац је 28. априла 1929. године у првом колу савладао СК Балкан резултатом 5:0. Већ почетком 1929. године дошло је до избора новог руководства у клубу. За предсједника је изабран Драган Голуб. Као режимски човјек, Голуб је биран како би клуб могао што несметаније да ради. За секретара именован је Мустафа Софтић.