ОСНИВАЊЕ БАЊАЛУЧКОГ НОГОМЕТНОГ ПОДСАВЕЗА

Крајем 1932. године представници VIII жупе – Бањалука ЗНП-а покренули су иницијативу пред органима ЈНС-а за формирање посебног подсавеза због великог броја клубова на подручју ове жупе. У децембру 1932. године одређено је да представник ове жупе тражи пред Савезном скупштином одобрење за формирање савеза на простору Врбаске бановине.

На ову иницијативу, коју су представници жупе преузели на себе, тражена је и помоћ клубова са простора Врбаске бановине да се обрате делегату жупе како би могао све заједно да представља на савезној сједници.Након сједнице VIII жупе, одржане 12. децембра 1932. године, одлучено је да делегат инжињер Жарко Малић заступа клубове на XV Скупштини ЈНС-а како би се формирао Бањалучки подсавез.

Управо на тој скупштини 18. децембра, на приједлог инжињера Малића, скупштина ЈНС-а је једногласно усвојила одлуку да се формира ногометни подсавез у Бањалуци.

Оснивачка скупштина Бањалучког ногометног подсавеза одржана је 12. марта 1933. године, у присуству делегата клубова са простора Врбаске бановине и великог броја спортиста, у хотелу „Босна“ у Бањалуци. Скупштином је предсједавао секретар ЈНС-а Драгомир Павличевић, након чијег излагања се прешло на тачке избора Управног и Надзорног одбора Подсавеза.

На сједници је за првог предсједника изабран Мирко Дивјак, истакнути предсједник СК Крајишник, а мјеста потпредсједника добили су Жарко Малић и Момчило Милошевић. За секретаре изабрани су Милан Веј(и)новић, Вељко Ђорђевић и Миле Вуковић, за благајнике су именовани Перо Јуришковић и Миша Антонић, а за економа Мирко Ђурковић. На крају је одлучено да се упуте поздравне депеше Министарству за физичко васпитање, бану Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу, ЈНС-у као и ЗНП-у.

На сједници Управног одбора БНП-а одржаној 4. септембра 1933.

године одлучено је да се такмичење у овом подсавезу игра у двије групе. У групи I такмичили су се клубови из Приједора, Босанског Новог и Босанске Крупе, док су групу II чинили клубови из Бањалуке и Босанске Градишке

ИЗГРАДЊА СТАДИОНА

Иако је Борац још 1933. године од градских власти тражио земљиште у Борику како би направо своје игралиште, тек ће 1936. године започети градња, и то на другој локацији.

У великој добровољној акцији изградње стадиона учествовали су радници, играчи, симпатизери и руководство Борца. Борац више од десет година постојања није имао своје игралиште, нити стадион, већ је утакмице најчешће играо на стадиону Крајишника. Средином 1936. године, тачније 6. јуна, земљиште је добијено под закуп, те се приступило нивелацији терена на простору Пасколине циглане, уз тадашњу пругу.

Одлучено је да се стадион гради добровољним акцијама, а у градњи су бесплатно учествовали навијачи, играчи, пријатељи клуба и функционери Борца. Земљиште је било откупљено на пет година, па је клуб касније и формирао „Фонд за купњу овог земљишта“.

1936/1937: БОРАЦ ШАМПИОН БАЊАЛУЧКОГ НОГОМЕТНОГ ПОДСАВЕЗА

И у овој сезони систем такмичења дјелимично је измијењен. Сви бањалучки клубови поново су играли у једној групи, док је такмичење провинције било подијељено у три групе: Приједор, Босански Нови – Бихаћ и Босанска Градишка. Побједници група играли су по двоструком куп систему за шампиона подсавеза. Грађански из Дервенте касније је пребачен под окриље Сарајевског ногометног подсавеза.

У финалу Борац је чекао двомеч са приједорском, Славијом. Изненађења није било, па је Борац постао први и једини пут шампион Бањалучког ногометног подсавеза, након побједа 16. маја у Приједору (1:2) и 23. маја у Бањалуци (4:0). На Борчевом игралишту одиграна је посљедња финална утакмица за првака подсавеза у сезони 1936/1937.

Поред омладинског погона, Борац је основао селекцију хазене.Оснивање ове селекције представља добар примјер колико је РСК Борац давао значају спорта међу женском популацијом.

1937/1938: ПОРАЗ У ФИНАЛУ И НОВИ СТАДИОН

У овој сезони клубови подсавеза били су подијељени у четири групе:

група I – Бањалука, група II – Приједор, група III – Босански Нови – Бихаћ, група IV – Босанска Градишка – Босанска Дубица.Сви бањалучки клубови поново су играли у једној групи, док је такмичење провинције било подијељено у три групе. Побједници група играли су по двоструком куп систему за шампиона подсавеза.

Иако је био скоро доминантан у првој фази такмичења, Борац није успио да одбрани титулу шампиона БНП-а. Борац је у првој финалној утакмици поражен резултатом 3:2, а минус из прве утакмице није надокнадио у реваншу када су тимови ремизирали резултатом 1:1. Тако је Крајишник поново понио титулу најбољег тима у БНП-у.