1940/1941: ПОСЉЕДЊА СЕЗОНА У КРАЉЕВИНИ

У овој сезони задржан је постојећи систем такмичења. Поново су јединствени I разред чинили тимови из Бањалуке и провинције, док су у II разреду тимови били подијељени у четири групе: Врбас,Сана, Сава и Уна. У септембру 1940. године, у договору са бањалучком организацијом КПЈ, Борац је отпутовао у Дрвар заједно са „Пелагићем“ у посјету овом граду.

Иако су постојали покушаји да се оваква посјета осујети, посјета Дрвару била је потпуно успјешна. Приредбе ова два друштва претвориле су се у праве политичке манифестације, што је био и сам циљ посјете.

ЗАБРАНА РАДА

Очигледно је да је Борац од свог настанка, па све до забране његовог дјеловања, био продужена рука КПЈ.

Клубом су најчешће управљали или чланови КПЈ или људи који се нису ни на који начин компромитовали и који су били веома блиски партији. Нарочито, имена чланова посљедње управе клуба говоре о томе колико је клуб био под контролом комуниста.

Управо ће комунистичко дјеловање клуба бити главни разлог за забрану његовог рада.Иако је рад клуба праћен од самог оснивања, посљедња новогодишња прослава клуба била је „окидач“ за његову забрану.

Ова прослава била је можда и најпосјећенија од свих које је клуб организовао, а одржана је у фебруару 1941. године у сали Хрватског дома „Нада“. За забавни програм ове манифестације побринуо се „Пелагић“ који је одушевио све присутне у сали, а повод, како су многи сматрали, за гашење клуба, био je говор Нике Јуринчића, капитена и члана управе Борца.

РЕАКТИВАЦИЈА БАЊАЛУЧКОГ БОРЦА

Срушена и порушена ратним разарањима, Бањалука је ослобођена 22. априла 1945. године када је у град, без борбе, ушла 6. крајишка бригада Југословенске армије.Након мање од два мјесеца од ослобођења, тачније 13. јуна, одржана је велика конференција спортиста у Бањалуци на којој су рјешавана разна спортска питања и проблеми. Између осталог, предратни члан УО Борца и његов играч Нико Јуринчић говорио је о угашеном клубу који је раније водио борбе за социјалну правду за вријеме мира, али и оружане за вријеме рата за слободу земље и народа. Како је и најављено, у суботу навече 23. јуна одржан је састанак бивших чланова РСК Борац. Прво су говорили Абдуселам Гвожђар и Нико Јуринчић, који су указали на значај постојања клуба у миру када је био центар окупљања омладине и радника, као и дјеловања његових чланова у рату. Након говора и позитивне дискусије која је представљала сјећање на „старе дане“, једногласно је изабран УО на челу са Ником Јуринчићем док су за потпредсједнике изабрани Бранко Пајић и Лепа Добровић.

1947/1948: ЈУГОСЛОВЕНСКО ФУДБАЛСКО ПРЕСТРОЈАВАЊЕ

У љето 1947. године дошло је до великог југословенског фудбалског „препакивања“. На сједници Фискултурног савеза Југославије, одржаној 3. и 4. јула 1947. године, донесена је одлука да се, поред Прве, формира и јединствена Друга савезна лига. Реформе нису заобишле ни НР БиХ, па је вољом југословенске куће фудбала Републичка лига БиХ постала трећелигашки ранг такмичења.

1948/1949: РЕПУБЛИЧКА ЛИГА

Шест клубова који су се у прољеће 1948. године борили за титулу шампиона НР БиХ (Радник, Вележ, Борац, Јединство, 1. мај и Игман), директно су се пласирали у јединствену Републичку лигу за сезону 1948–1949. Учесник такмичења био је и сарајевски Жељезничар,који је испао из Друге савезне лиге ФНРЈ, док су пет виза кроз квалификације изборили Рудар (Какањ), Челик (Зеница), Босна (Сарајево), Пролетер(Теслић) и Јединство (Брчко).

Тако су Бањалучани сезону завршили са 29 бодова, на четвртој позицији, која им је, промјеном система такмичења, омогућила да годину дана касније, први пут у историји клуба, постану учесници једног југословенског савезног ранга.У Купу за 1949. годину Борац није далеко одмакао, стигавши тек до другог кола куп-такмичења на нивоу НР БиХ.