1960/1961: КНЕЗ ЗА ПОНОС, ПА ТИТУЛА ЗА ИСТОРИЈУ!

У години обиљежавања 35 година постојања, Фудбалски клуб Борац остварио је највећи успјех у дотадашњој историји. Предвођена тренером Мирославом Кокотовићем, тадашња генерација освојила је титулу у Другој лиги Запад. Тиме је први пут стекла право наступа у елитном југословенском фудбалском рангу. Међутим, у Бањалуци је разлога за славље било и прије почетка сезоне. Заслуге за то припале су Томиславу Кнезу, који је у град, као репрезентативац Југославије, донио сребро са првог Европског првенства и злато са Олимпијских игара у Риму.

До краја календарске 1960. године, пред Борцем су биле обавезе у Купу Југославије. Први пут након сезоне 1952–1953, „црвено-плави“ су заиграли у осмини финала најмасовнијег клупског такмичења. На том путу, у Бихаћу су елиминисали домаће Јединство (1:2).Жељезничар се од домаће публике опростио тријумфом над Загребом (3:1). Тако је Борчев бод у Тузли (0:0), на посљедњем гостовању, био од огромног значаја. У меч одлуке, против Карловца на Градском стадиону, екипа Мирослава Кокотовића ушла је уз 32 бода, једним више од Жељезничара. С обзиром на то да је у том тренутку имао слабији гол-количник, Борцу је за дефинитивну овјеру титуле била потребна било каква побједа над Карловчанима. Ништа, међутим, Борац у овом дуелу није препустио случају. Већ до одласка на одмор било је 3:1, головима Кнеза, Кривокуће и Спасојевића. Практично у првом нападу наставка, на листи стријелаца им се придружио и Касумовић. Недуго касније, Спасојевић је постигао свој други гол, да би пред крај утакмице, послије поготка Томљеновића, трећим комплетирао сјајну партију и убједљиву побједу (7:1).

1964/1965: ПОСЉЕДЊА СЕЗОНА СА ГОЛ-КОЛИЧНИКОМ “ХУНЕ” ЈЕ ПОКАЗАО ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ

У неколицини фудбалера који су између двије сезоне стигли у Борац, издвојили су се доласци дефанзиваца приједорског Радничког Смаила Алагића и травничког Металца Јосипа Пелца. И док је Алагић, који је у црвено-плави табор стигао у „пакету“ са Никицом Јововићем, одмах уврштен у стартну поставу, Пелц је прилику за деби у Борчевом дресу добио тек на почетку другог дијела сезоне. С друге стране, клуб су напустили Алфировић и Клобучар.У јесењем дијелу сезоне, односно у првих 15 утакмица, Борац је остварио чак осам ремија. Након полусезоне коју је Борац завршио на 8. мјесту, раскинут је уговор са тренером Брозовићем па је тако на клупи остао Митровић.Тачка на друголигашку сезону стављена је пред домаћом публиком, утакмицом против Рудара из Какња. Дуел одигран 13. јуна 1965. године протекао је у знаку стравичне трагедије. Шест дана раније, у какањском руднику, у јами „Ораси“, дошло је до експлозије метана. Том приликом погинуло је чак 128 рудара, а управа Борца одлучила је да сав приход са ове утакмице прослиједи Фонду за помоћ породицама настрадалих рудара. Борац је успио да стигне до побједе, резултатом 3:1. Предност је стечена голом Фазлића средином првог дијела. Био је то Фазлићев 18. гол у сезони, те је захваљујући том учинку био трећи голгетер првенства, иза Загорца из Олимпије (26) и Стојића из Рудара са 25. Изједначио је Милиновић четири минута прије краја првог полувремена, али је Борац у посљедњих 15 минута извојевао побједу. Мрежу Какањаца погађали су Алвировић и Јусић закључивши тако сезону коју је Борац завршио у „златној средини“, односно на 8. мјесту

1969/1970: ДРУГИ ПЛАСМАН У ПРВУ ЛИГУ – ЧЕКАЛИ, ЧЕКАЛИ ПА ДОЧЕКАЛИ

Почетак припрема за нову друголигашку сезону био је заказан за 18. јул, а осим бројности играча, импоновало је и присуство десетак чланова Управног одбора. Тим који је Араповић наслиједио од претходника био је јачи, између осталог, за дотадашњег дефанзивца БСК-а Мирослава Одића, али и талентованог нападача Партизана Зорана Смилеског.Противник у финалу био је чачански Борац, који је у претходној рунди из даљег такмичења елиминисао Сутјеску. Прва утакмица, одиграна 5. јула у Бањалуци, завршена је минималном побједом домаћих (1:0). Гол вриједан велике побједе постигао је Бећирбашић у 65. минуту, савладавши Аврамовића након асистенције Фазлића. Седам дана касније, стадион у Чачку изгледао је спектакуларно. Трубачи, стотине транспарената те исто толико новинара и фоторепортера... били су само дио чачанског декора. На трибинама се нашло чак 15.000 гледалаца, којима су Бањалучани покварили жељено славље већ у 5. минуту .

Више од пет хиљада Бањалучана дочекало је фудбалере Борца на Градском стадиону приликом повратка из Чачка. Свечани дочек почео је још у Босанској Градишци, гдје је нове прволигаше дочекао велики број навијача, заједно са истакнутим друштвено-поли-тичким и јавним радницима.

Аутобус који је превозио„црвено-плаве“ застајао је цијелим путем до Бањалуке пошто су бројни навијачи из Тополе, Лакташа и других успутних мјеста жељели да поздраве играче и тренера Араповића. У року од 24 часа од уласка у Прву лигу, на адресу Борца стигло је више од 300 телеграма.