1970/1971: МИЉУШ САЧУВАО БОРАЦ У ЕЛИТИ
Хуснија Фазлић, најбољи стријелац Друге лиге Запад у прошлој сезони, није напустио Борац и Бањалуку, чак ни поред неколико примамљивих прволигашких понуда. Планирано је да по завршетку каријере упише Вишу тренерску школу и постане „учитељ“ бањалучких фудбалера. Нови уговор у трајању од четири године потписао је Јосип Пелц, а у клубу је остао и тренер Крешимир Араповић, иако је било говора да би могао да промијени средину. Пред завршно прволигашко коло, „црвено-плави“ су се налазили на 15. позицији, уз 27 бодова, и гол-разлику -21 (44:65). Испод Миљушевих пулена били су крагујевачки Раднички са 26 бодова, Бор са 25 и већ отписана Црвенка са 23 бода. Из домаћег дуела са Марибором, одиграног 28. јуна, Борцу је за математичку потврду прволигашког статуса био довољан и бод. Ништа, међутим, бањалучки фудбалери нису препустили случају. Уписана је практично рутинска побједа, резултатом 3:1, а стријелци голова вриједних опстанка били су Фазлић, Јусић и Бећирбашић.


1974/1975: ДРУГОЛИГАШКА ТИТУЛА И ФИНАЛЕ КУПА СФРЈ
Иако је било планирано да припреме за сезону у Другој лиги Запад почну 25. јуна, дошло је до промјена. Тако је прво окупљање бањалучких фудбалера било заказано за 1. јул. До пролонгирања је дошло због одржавања Свјетског првенства у фудбалу, али и мишљења да је 48 дана довољно за припреме, с обзиром на то да је друголигашка сезона почињала 18. августа.
За Борац је такмичарска сезона почела 14. августа, утакмицом шеснаестине финала Купа Југославије против Црвене звезде у Београду. Мало ко је давао шансе да у главном граду Југославије може да оствари повољан резултат. Међутим, не само да је успио у томе, већ је у свим сегментима надиграо домаће и уписао тријумф резултатом 1:4. Као првопласирани тим Друге лиге, уз два бода више од Загреба три кола прије краја полусезоне, Борац је ушао у полуфинални дуел са Жељезничаром, у којем је направио нови подвиг. Остварена је побједа резултатом 2:1, па се Борац нашао у финалу, елиминисавши на том путу три клуба која су до тада имала бар једну титулу шампиона Југославије. За финале Купа Југославије, играно на Дан Републике, владало је огромно интересовање међу навијачима и једног и другог клуба. За присталице Хајдука била су обезбијеђена по два воза и авиона, док је бањалучки „Аутопревоз“ све слободне аутобусе ставио на располагање Борцу и његовим симпатизерима. Борац се експресном повратку у Прву лигу додатно приближио првог јуна, након гостовања у Трбовљу посљедњепласираном Рудару (0:2). Прво мјесто и повратак у друштво најбољих југословенских клубова потврђени су осмог јуна. На Градском стадиону савладана је Бачка (2:0), головима Абида Ковачевића и Кресе. Истовремено је Загреб доживио пораз у Бихаћу у дуелу са Јединством (3:1), чиме је Борац пред посљедња два друголигашка кола предност у трци за титулу повећао на шест бодова. Низале су се честитке одмах након овјере првог мјеста. На адресу Борца стигло је мноштво телеграма – од навијача из Мостара, Београда, Опузена, Ријеке, Загреба, Сиска, Новог Сада.



1975/1976: ПОВРАТАК У ПРВУ ЛИГУ И ЕВРОПСКИ ДЕБИ
Са повратком у Прву лигу, стручни штаб је постао богатији за једног члана. Дио тренерског тима, којем је нешто раније био прикључен и Велимир Сомболац, постао је још један бивши првотимац Момчило Спасојевић, са којим је постигнут договор да постане кондициони тренер. У хотелу „Атлантис“ у Цириху 8. јула обављен је жријеб парова 1. кола Купа побједника купова, које је, календаром европских такмичења, било предвиђено за 17. септембар и 1. октобар.
Међу потенцијалним противницима изабраника Бориса Маровића налазили су се Штурм, Андерлехт,Панатинаикос, Ајнтрахт, Фјорентина, Бешикташ, Базел, Селтик, Атлетико Мадрид... Бањалучки прволигаш је, међутим, избјегао све наведене великане и за противника добио Римеланж, представника Луксембурга Прије дебија у Европи и гостовања Римеланжу, Борац је одиграо шест лигашких утакмица. Слабашни Римеланж био је немоћан пред налетом „црвено-плавих“, који су већ у првом дуелу доказали огромну разлику у квалитету и учинили да реванш у Лусембургу буде ревијалног карактера. Дуел у Бањалуци завршен је резултатом 9:0, а бриљирао је Ибрахимбеговић, постигавши пет погодака.
Први европски гол за Борац у клупској историји постигао је Цетина (6.минут), који је меч завршио сa joш два поготка, док је на листи стријелаца успио да се нађе и Јурковић.
Неколико веома битних информација пред полазак у Белгију Борац је добио управо од тренера Хајдука. Томислав Ивић боравио је у овој земљи и на лицу мјеста посматрао Расинг Вајт, предстојећег ривала Сплићана у Купу европских шампиона. Погледао је успут и првотимце Андерлехта, нагласивши по повратку: „…Андерлехт је изванредан тим. То је крем европског клупског фудбала! С правом је Ивић упозоровао на Роберта Ренсенбринка. Управо је репрезентативац Холандије обиљежио бриселски дуел, који је, послије операције менискуса, са трибина посматрао и Хуснија Фазлић. У побједи резултатом 3:0 Ренсенбринк је два пута поентирао, док се у стријелце уписао и Лидо Кук Борац је успио у реваншу да забиљежи побједу, али недовољну да избори четвртфинале Купа побједника купова (1:0).



Уколико желите да сазнате све званичне резултате бањалучког Борца, податке о наступима и головима играча, описе утакмица, као и ко су рекордери клуба у различитим категоријама, све ове информације, али и бројне друге занимљивости, налазе се на више од 1.000 страница монографије „Вијек бањалучког Борца“.
Уколико желите да ову публикацију имате у својој библиотеци, монографија је доступна за куповину.
АУТОРИ МОНОГРАФИЈЕ:
ДАНИЛО ЗЕЦ
ДРАГАН ШУТВИЋ
ВЛАДИМИР ШУРВИЋ



