1987/1988: ПРОЦВЈЕТАЛА БИЈЕЛА ЛАЛА, УЗЕЛИ СМО КУП МАРШАЛА!

Борац је 9. јула сазнао име противника у шеснаестини финала Купа Југославије. Жријебом одржаним у просторијама ФСЈ одлучено је да „црвено-плави“, 12. августа, на Градском стадиону дочекају екипу Осијека.

Жријеб парова осмине финала, првој у којој је игран двомеч, обављен је 14. августа. Борац је за противника добио суботички Спартак, а прва утакмица била је заказана већ за 19. август у Суботици. Прије него што ће изаћи на мегдан Војводини, у првој четвртфиналној утакмици Купа, Борац је уписао два лигашка ремија идентичним резултатом, 1:1.

Борац ће у полуфиналу Купа, 16. марта и 13. априла, играти против Приштине.

Борац је 13. априла поновио успјех из 1974. године. Други пут у клупској историји изборен је наступ у финалу куп-такмичења.У реваншу против Приштине Бешировић је савладао Лемајића и одвео Борац у финале против Црвене звезде, 11. маја на стадиону ЈНА у Београду Након једног дуела Билбије и Милојевића у шеснаестерцу „црвено-плавих“, првотимац београдског тима нашао се на трави. Експресно је Зубер досудио пенал за Црвену звезду, оставивши све играче Борца у невјерици. Лопту је на 11 метара намјестио Стојковић, чију је веома слабу „паненку“ Каралић лако зауставио, ухвативши лопту у наручје.

Успјели су Фазлићеви изабраници, додатно охрабрени таквим развојем ситуације, да сачувају предност у преосталом времену и тако постану једини друголигаш у историји југословенског фудбала којем је пошло за руком да освоји Куп маршала Тита.

Истовремено, Борац је изборио наступ у Купу побједника купова, пласиравши се на европску сцену други пут у клупској историји. Импозантни трофеј Купа примио је капитен Дамир Шпица,из руку предсједника Предсједништва Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) Милан Јањића. На Тргу Едварда Кардеља, играчима Борца приређен је спектакуларан дочек.

Око 30.000 Бањалучана дочекало је „црвено-плаве“, који су у Београду остварили највећи успјех од оснивања клуба.

1988/1989: ЧЕТВРТИ ПЛАСМАН У ПРВУ ЛИГУ!

Након што је са Борцем освојио Куп маршала Тита и изборио пласман у јединствену Другу лигу, тренер Хуснија Фазлић одлучио је да се повуче са функције.

У свечаном салону хотела „Интерконтинентал“ у Женеви, обављен је жријеб парова 1. кола Купа побједника купова. Kао представници Борца, извлачењу су присуствовали директор Милорад Славнић и капитен Дамир Шпица.

Бањалучки клуб је за противника добио Металист из Харкова, представника Совјетског Савеза, уз домаћинство у првој утакмици која је била заказана за 7. септембар.

Од љета 1988. године, ФСЈ је почео да примјењује нова правила кад је ријеч о бодовима. Договорено је да екипе не добијају по бод за неријешен резултат, већ да се по завршетку таквих утакмица шутирају једанаестерци. Екипа која изађе као побједник добијала је један бод.

Према пропозицијама Друге савезне лиге, првопласирана и другопласирана екипа стицале су право наступа у вишем рангу. Борац је након 38 кола био на другој позицији, уз 45 бодова, и заједно са шампионом Олимпијом,која је имала бод више, стекао право наступа у прволи гашком такмичењу.

1989/1990: ПOНОВО У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ЕЛИТИ

Oдмах по избореном пласману у Прву лигу Југославије и растанка са Јосипом Кужеом, Предсједништво Борца именовало је новог шефа стручног штаба. У новог тренерског команданта на крају је промовисан Поклеповић, који је као тренер провео 11 година у Хајдуку, предводећи све селекције, од пионира до сениора.Опстанак је, сходно томе, био обезбијеђен и прије доласка сплитског прволигаша, којег је три дана касније чекало финале Купа против Црвене звезде у Београду. Борац је у меч ушао растерећен, лишен било каквог резултатског притиска, укњиживши побједу резултатом 1:0. Захваљујући поготку Батровића из 75. минута, Борац је напредовао на табели за још двије позиције и сезону завршио као тринаести.