2020/2021: ПОВРАТАК НА ЕВРО-СЦЕНУ И ДРУГА ТИТУЛА

Вративши се на европску сцену након осам година, Борац се у љето 2020. године нашао у жријебу за 1. коло квалификација за Лигу Европе. Међутим, с обзиром на пандемију корона вируса, која је узела маха широм Старог континента, Европска фудбалска федерација морала је да измијени начин одигравања и прилагоди га новонасталој ситуацији.

Тако је одлучено да се у свакој од четири квалификациона кола одигра по једна утакмица, без присуства публике, а сходно каснијем завршетку претходне такмичарске године у евро-куповима, 1. квалификационо коло у новој сезони одиграно је тек 27. августа.

Извлачењем парова, обављеним 17 дана раније у Ниону, бањалучки премијерлигаш је за противника добио Сутјеску из Никшића, а „вољом куглица“ одлучено је да се ова битка одржи на Градском стадиону у Бањалуци. До тада су изабраници Владе Јагодића на веома добар начин одрадили припремни период, али и одиграли првих пет утакмица у првенству.

Дуел са Никшићанима завршен је минималним тријумфом Борца (1:0), аокршај пред празним трибинама Градског стадиона ријешио је Врањеш у 35.минуту.

Међу потенцијалним противницима у 2. рунди нашли су се Милан, Волфсбург, Галатасарај, Тотенхем, Глазгов Ренџерс, Хајдук (Сплит)... Међутим, жријеб обављен посљедњег дана августа озваничио је долазак Рио Авеа у Бањалуку, 17. септембра.

За освајање шампионског пехара, другог у Премијер лиги БиХ, а првог након 10 година, Борцу је била потребна било каква побједа у домаћем окршају са Тузла ситијем. У данима ишчекивања великог дуела, стигле су и добре вијести по питању повратка публике на трибине.

Републички штаб за ванредне ситуације Републике Српске дозволио је присуство публике на спортским догађајима, уз поштовање свих епидемиолошких мјера. Огласио се убрзо и ФС БиХ, допустивши долазак навијача у мјестима гдје су то дозволили надлежни кризни штабови. Уз подршку 5.000 гледалаца на Градском стадиону, Борац је укњижио побједу резултатом 2:0 и на тај начин математички обезбиједио титулу и нови пласман у квалификације за Лигу шампиона.

2024/2025: ИСТОРИЈСКА СЕЗОНА У ЕВРОПИ!

Прилично неочекивано, фудбалери Борца остали су без главног тренера на дан почетка љетних припрема. Клупско руководство раскинуло је уговор са Винком Мариновићем, али се није дуго трагало за његовим насљедником. Већ сутрадан, наслиједио га је бивши првотимац „црвено-плавих“ Младен Жижовић, који већ од почетка мандата није могао да рачуна на шесторицу играча из прошле сезоне.

Након истека уговора, клуб су напустили Стефан Фићовић, Јован Нишић, Слободан Ђекић, Василије Терзић и Бојан Павловић, док у Борцу и Бањалуци није остао ни Милан Макарић, чија је позајмица из Олборга била завршена. Нешто касније, клупску опрему раздужили су и Марко Милошевић, Ранко Јокић, Макс Јурај Ћелић и Јаков Благаић.

10. јула, „црвено-плави“ су на истом мјесту дочекали албанског првака Егнатију, у мечу 1. квалификационе рунде за мјесто у европској елити. Изгледало је да ни један ни други тим неће успјети да стекне предност пред реванш у Елбасану, али је у посљедњим тренуцима утакмице Хреља израстао у јунака навијача Борца и поставио коначних 1:0.

Бањалучани су на тај начин, први пут успјели да елиминишу један тим у двомечу на европској сцени. У 2. колу квалификација за Лигу шампиона,екипу Младена Жижовића чекао је спектакл, сусрет са славним ПАОК-ом. У тим утакмицама, стратег Борца није могао да сједи на клупи због црвеног картона у Албанији, па је тако екипом, крај аут-линије, командовао помоћни тренер Бојан Пузигаћа. Борац је у првом мечу, одиграном 24. јула на солунској „Тумби“, пружио сјајну партију и одличан отпор, али се ипак у Бањалуку вратио поражен резултатом 3:2.

Градски стадион је 31. јула био испуњен практично до посљедњег мјеста сат прије почетка, али у величанственој атмосфери Борац није успио да направи подвиг и елиминише грчког великана. ПАОК-у је погодак Мурга из 25. минута био довољан за тријумф, па су Бањалучани морали да се преселе у 3. коло квалификација за Лигу Европе, гдје их је чекао КИ Клаксвик.

Пласман у наредни круг, послије реванша одиграног 15. августа у Бањалуци, прославили су домаћи фудбалери. Борац је послије продужетака укњижио побједу резултатом 3:1 и изборио плеј-оф Лиге Европе, али и јесен на европској сцени, с обзиром на то да је тријумф над КИ Клаксвиком гарантовао, у најгорем случају, 6 мечева у главној фази Конференцијске лиге.

Препрека на путу ка главној фази Лиге Европе био је мађарски великан Ференцварош, са којим је Борац снаге одмјерио 22. августа у Будимпешти а онда и седам дана касније у Бањалуци.

Херојски је Борац одиграо двомеч са Мађарима, али је ипак морао да се задовољи „утјешном наградом“ – мјестом у Конференцијској лиги. Манојловић је у 109. минуту, након неуспјелог испуцавања лопте, фаулирао Борхеса у свом шеснаестерцу. Белгијски арбитар Ерик Ламбрехтс досудио је једанаестерац, који је потом у погодак претворио Варга. „Распуцавање“ пенала почело је промашајима и са једне и са друге стране.

За Борац није успио да погоди Херера, док је одмах потом непрецизан био и Роменс.

Нису прошла ни 24 часа од болног пораза, а Борац је сазнао имена свих противника у трећем европском такмичењу по јачини. Жријебом у Монте Карлу, одлучено је да у Бањалуку стигну аустријски ЛАСК, кипарска Омонија и грчки Панатинаикос, а да се путује у госте кипарском АПОЕЛ-у, ирском Шамроку и исландском Викингуру.

У сусрету са представником Кипра, Борцу је за европско прољеће био потребан бар реми. Успио је да га оствари, одигравши 0:0, па је такмичење завршио на 20. мјесту. Према пропозицијама, екипе које су се налазиле од 1. до 8. позиције директно су се пласирале међу 16 најбољих.

Они тимови који су били пласирани од 9. до 24. мјеста морали су да играју бараж како би им се прикључили,док су клубови који су били позиционирани од 25. до 36. завршавали са европским наступима.

Борац је као 20. на табели, сходно систему такмичења, имао неповлаштен статус, а у доигравању је могао да се састане само са екипама које су лигашки дио окончале на 13. или 14. позицији.

На тим мјестима били су Панатинаикос и Олимпија, а послије жријеба одржаног само дан касније, постало је јасно да ће Бањалучани 13. и 20. фебруара изаћи на мегдан Словенцима.

Преко 8.000 навијача имало је разлога за славље – Борац је тријумфовао над словеначким великаном резултатом 1:0 и уз огроман капитал отпутовао на реванш на „Стожице“.

Словенце је срушио Словенац, с обзиром на то да је једини погодак постигао Огринец у првом минуту надокнаде другог полувремена.Седмицу касније, играчи у црвено-плавим дресовима приредили су ново славље својим навијачима, којих је у Љубљану стигло преко 1.000.

Борац је у главном граду Словеније остао непоражен, одигравши без погодака, што је, наравно, било довољно за наставак европске бајке и пласман међу 16 најбољих тимова у Конференцијској лиги.

Дан послије новог историјског успјеха, „црвено-плави“ су сазнали име противника у двомечу за четвртфинале. Бањалучке фудбалере жријеб је спојио са бечким Рапидом, а Борац је био домаћин у првој утакмици, играној 6. марта.

Због два жута картона добијена у завршници реванша са Олимпијом, Жижовић није могао да буде на клупи у првом сусрету са славним бечким клубом. Одмијенио га је Бојан Пузигаћа, под чијим вођством су играчи Борца изборили велики реми (1:1) пред реванш у Бечу.

У другој утакмици са Рапидом, 13. марта на бечком „Алијанцу“, Борац је застао на корак од наставка сна. Иако је у 66. минуту стигао до предности поготком Огринеца и држао у том моменту резултат који му гарантује четвртфинале, није успио да направи нову сензацију. Само четири минута било је потребно Рапиду да преко Беље изједначи резултат, послије чега се, након што су мреже мировале до истека надокнаде, ушло у продужетке. Тамо је у јунака домаћих навијача израстао Шауб, савладавши Манојловића у 96. минуту, чиме је оставио „црвено-плаве“ без наредне фазе.

Уз губитак титуле, Борчеви фудбалери нису успјели да понове резултат из Купа БиХ и нађу се у финалу. Састали су се, 2. и 15. априла, са Сарајевом и тријумфовали у првој утакмици на гостујућем терену (0:1), за шта се велики ривал реванширао пред бањалучком публиком (0:2). Уписан је такође пораз и у Суперкупу БиХ против Зрињског (0:1), у мечу играном 22. маја на зеничком „Билином пољу“, али је сезона, ипак, завршена освајањем једног трофеја. Након што су елиминисали Козару и дубички Борац, Бањалучани су се у финалу Купа Републике Српске, 28. маја на Градском стадиону, састали са Леотаром. Почетних 0:0 било је на снази све до 64. минута, када је Хирош искористио једанаестерац. Ђајић је десет минута прије краја вратио неизвјесност у меч, али су дилеме око коначног исхода и освајача куп-такмичења ФС РС ријешене у 90. минуту сјајним голом Хироша из слободног ударца.

2025/2026: ТИТУЛА ЗА ВИЈЕК ПОСТОЈАЊА

Након историјског резултата на европској сцени, тренер Младен Жижовић добио је повјерење да настави са започетим послом. Недуго касније, дошло је до промјене на позицији предсједника клуба.

Средином јуна, након оставке Горана Лукића, за првог човјека Управног одбора, једногласном одлуком скупштинских делегата, именован je дотадашњи технички директор Звјездан Мисимовић. Истог мјесеца, у клубу је било изузетно прометно кад је ријеч о играчким промјенама. Међу првима је клуб напустио Барт Мајерс, обукавши дрес мароканског Видада, са којим је убрзо наступио на Свјетском клупском првенству. По истеку дотадашњег уговора, нови није понуђен Александру Субићу, док су црвено-плави табор напустили и Ђорђе Деспотовић, Никола Пејовић, Нико Датковић, Бобан Николов, Грегор Бајде, Никола Грујић и Матеја Сташевић.

Само дан након европске елиминације од стране Санта Коломе, Младен Жижовић је поднио оставку, а убрзо га је наслиједио Винко Мариновић, који је тако трећи пут у тренерској каријери преузео бригу о играчима Борца.

Борац је на крају завршио такмичарску годину са 86 бодова, чак 15 више од Зрињског као најближег пратиоца. Истовремено је у лику Луке Јуричића, који је постигао чак 27 голова, први пут од 2007. године и Драгана Бенића добио најбољег стријелца првенства.

Заслужено се Јуричић, заједно са Себастијаном Херером, Милошем Јојићем и Стефаном Савићем, који је проглашен за најбољег играча првенства, нашао у идеалној постави шампионата.

Тачка на шампионску сезону стављена је свечаном академијом поводом 100 година клуба, одржаном у Банском двору. Предсједник клупске Скупштине Стојан Малбашић је примио Орден Његоша првог реда, којим је клуб из Бањалуке одликовао предсједник Републике Српске Синиша Каран. Признања су уручена и неколицини бивших асова који су својим наступима у црвено-плавом дресу обиљежили разне епохе. Тако су награ- ђени Томислав Кнез, Момчило Спасојевић, Јосип Пелц, Хуснија Фазлић (постхумно), Ненад Гавриловић (постхумно), Мухамед Ибрахимбеговић, Драган Марјановић, чланови генерације која је 1988. године освојила Куп маршала Тита (Дамир Шпица, Милорад Билбија, Стојан Малбашић, Божур Матејић и Амир Дургутовић), као и Владо Јагодић, Винко Мариновић, Дарко Љубојевић, Оливер Јандрић, Марко Максимовић, Борис Распудић, Срђан Граховац и Стојан Врањеш.